ВУЛКАНИ Маја Крмар Анђела Антанасијевић 1-2

ВУЛКАНИЗАМ Вулканизмом називамо све појаве и процесе који се односе на избијање лаве, врелих гасова и чврстих маса из земљине унутрашњости. Вулканска активност пратила је земљу кроз све стадијуме њене еволуције и имала је огромну улогу у формирању рељефа литосфере. О томе говори податак да је 95% литосфере сачињено од магматских стена.

а) лавични б) гасовити в) мешовити Вулкан представља отвор у Земљиној кори, кроз који истопљена стенска маса тзв. магма (лава), пепео и гасови бивају истиснути на површину, где се хладе и таложе. Реч вулкан потиче од имена Vulkanus – бог ватре и ковачког заната код старих Римљана, a наука која се бави изучавањем вулкана назива се вулканологија. Врсте вулкана су : а) лавични б) гасовити в) мешовити

ЕЛЕМЕНТИ ВУЛКАНА Приликом вулканских ерупција магма се из вулканског огњишта креће гротлом вулкана и избацује се кроз кратер на врху вулканске купе.То значи да су основни елементи сваког вулкана:

МАГМАТСКО ОГЊИШТЕ ГРОТЛО ВУЛКАНА КРАТЕР ВУЛКАНСКА КУПА

ГРОТЛО Вертикални цилиндрични канал који допире до вулканског резервоара са магмом.

КРАТЕР Кратер је левкасто удубљење на врху вулкана кроз који избијају различити материјали током вулканске ерупције.Кратер се при дну завршава вертикалним цилиндричним каналом који се назива ГРОТЛО.

ВУЛКАНСКА КУПА Узвишење настало таложењем материјала избаченог током ерупције(пирокластични материјал-вулканске бомбе,пепео и комади стврднуте лаве). Величина вулканске купе зависи од врсте вулканске ерупције и интензитета и трајања вулканског рада. Ако се вулканске ерупције одликују великом количином лаве а при томе су снажне,онда се формирају вулканске купе огромних димензија.Овакве размере имају вулканске купе на Хавајима,Мауна Кеа (4,205м) и Мауна Лоа (4.168м) .Могу бити: Правилне (Килиманџаро), паразитске (Етна,Островина) и стратокупе (Везув).

Осим вулканске купе,облици рељефа настали вулканизмом су: - вулканске плоче - платои - потоци лаве Вулкански платои:Декан, Патагонски платои, Колумбијски плато. Вулканска плоча:Исланд

ПРОДУКТИ ВУЛКАНСКЕ ЕРУПЦИЈЕ: лава (кисела, балзатна) пепео вулкански песак и шљунак вулканске бомбе гасови (мофете, солфатаре, фумароле) лапили

ТИПОВИ ВУЛКАНА 1. Везувски тип (по Везуву у Италији) је сложени тип рада вулкана.Одликује се наизменичним изливима лаве и експлозијама,које дају раскомадани и вулкански материјал. 2. Хавајски тип (Мауна Кеа, Мауна Лоа) има релативно мирне ерупције које се одликују изливањем житке лаве,која је богата гвожђем и потиче из најдубљих делова омотача језгра. 3. Пелешки тип (по вулкану Мон Пеле на острву Мартиник-Мали Антили) се огледа у формирању игличасте стубасте лаве.Овај тип се одликује снажном експлозијом и појавом ужарених облака. А) хавајски Б) пелашки В) везувски

4. Стромболиски (по вулкану Стромболи на Липарским острвима у Средоземљу) се одликује ритмичким кретањем лаве у кратеру. 5. Вулкански тип (по вулкану Воклано у Средоземљу) одликује се јаким ерупцијама које избацују на површину огромну количину вулканског материјала који може достићи висину од 10-20км. 6. Исландски тип. 7. Марови – експлозивни гасни вулкани, имају само кратер (Сона рупа – Тибести).

ЛИПАРСКА ОСТРВА Липарска острва су вулкански архипелаг у Тиренском мору северно од Сицилије. Архилепаг се састоји од 7 већих и 10 мањих оства, укупне површине 115 km². Највеће острво је Липари по коме се цели архипелаг често назива Липарска острва.

ВУЛКАНСКЕ ЗОНЕ 1. ВАТРЕНИ ПОЈАС ПАЦИФИКА 2. АТЛАНТСКА ВУЛКАНСКА ОБЛАСТ 3. СРЕДОЗЕМНО МОРСКА 4. ИСТОЧНОАФРИЧКА МЕРИДИЈАНСКА ПЛОЧА

ПОМПЕЈА Помпеја (лат. Pompeii, итал. Pompeï) је антички град који се налазио на југу Апенинског полуострва, југоисточно од данашњег Напуља у Италији. Помпеја је основана у 6. веку п. н. е. У својој историји, која је трајала око 700 година, у Помпеји су живели Самнити, Грци, Етрурци и Римљани.24. avgusta 79. године у ерупцији вулкана Везув,настала је помпеја као и градови Херкуланум и Стабија(данас Кастелмаре ди Стабија). Град је прекрио дебели слој вулканске прашине.

ХЕРКУЛАНУМ Херкуланеум (итал. Ercolano) био је антички град у Кампанији који је нестао приликом ерупције вулкана Везува 24. августа 79. године. Према легенди, основао га је Херкул а на његовом месту сада стоји Италијански град Ерколано.

САНТОРИНИ

ТЕНЕРИФЕ

ВУЛКАНСКА ЈЕЗЕРА